Leegenda o Vladi pršutu

Bio je u Šibeniku momak, zvao se Vlado, koji je otkupljivao vino iz Trogira i okoline i prevozio ga po ostrvima barkom. Voleo je lepe žene i bio na glasu kao veliki don Žuan. Upravo zato nije hteo nikako da se skrasi iako je stara majka želela unučiće. Da bi ga privolela bračnom životu, starica je obećala za ženidbu, uz ostale svadbene poklone i deset Lalićevih pršuta: kupila ih je od Pavlovog dede i poredjala u smočnicu. Nije vredelo, sin je i daljejurio žene po ostrvima, plovio, bacao mrežu i trgovao vinom. Na kraju je majka umrla, ne dočekavđi snaju i unuke, a sin, od tuge što joj nije ispunio želju, pozove društvo i načne pršute. Pošto su stajale više od 20 godina šunke su se smanjile na trećinu obima, ali su i dalje bile za jelo, nepromenjenog ukusa i kvaliteta. Od tada su ga zvali Vlado pršut.