Bio je u Šibeniku momak, zvao se Vlado, koji je otkupljivao vino iz Trogira i okoline i prevozio ga po ostrvima barkom. Voleo je lepe žene i bio na glasu kao veliki don Žuan. Upravo zato nije hteo nikako da se skrasi iako je stara majka želela unučiće. Da bi ga privolela bračnom životu, starica je obećala za ženidbu, uz ostale svadbene poklone i ...


 

      Pravi, vrhunski "Lalić" pršut ne trpi amaterizam i improvizacije. Sto godina stara tehnologija daje jedinstven ukus ovom specijalitetu. Jedino je vetar drugi, košava, umesto bure, ali i ona je jaka, hladna i sveža. Čak je ovde u Velikoj Moštanici, gde su napravili imanje po dolasku iz Čiste Male, sela u dalmatinskom zaleđu, leta lakša manje su vrućine nego kraj Šibenika. Njegovo veličanstvo pršut u prvoj godini sušenja ima čak i klimatizovanu prostoriju gde provodi prvo leto. Može da izdrži vrućinu i do 40 stepeni u hladu, ali gubi volumen i jedinstven ukus, kako kaže Pavle. Da se pokvari više ne može, samo ako je obrađen po specijalnoj tehnologiji.

 


      Pavle Lalić je nastavio porodičnu tradiciju dugu već 100 godina, koju su još njegov deda takođe Pavle, pa potom otac Ljuba a sada i njegov sin Nemanja pretočili u jedan redak, onako kako ga oni shvataju i

obavljaju, posao, koji svi amaterski pokušavaju da rade, neznajući koliko treba truda, odricanja i muke da se proizvede ono što se iznosi na trpeze predsednika, političara i dvorova sirom Evrope.